Vezbanje i bolesti zavisnosti

Vežbanje i bolesti zavisnosti
Teretana protiv droge

Mozak i bukvalno voli fizičku aktivnost, a vežbanje može da podstakne promene u mozgu zbog kojih će on imati snage da kaže "ne" cigareti, alkoholu, drogi - tvrde stručnjaci



Da je vežbanje u fitnes klubovima, teretanama, vožnja bicikla, plivanje, ples u kući dobro za tanak struk, za srce, kosti, za čitavo telo svima je već znano. Ali, tu nije kraj svih dobrobiti od vežbanja. Novina je da upravo ova fizička aktivnost može umnogome da pomogne ne samo u prevenciji zavisnosti od alkohola, lekova, pa i droge, da olakša ostavljanje cigareta nego i da doprinese uspešnijoj terapiji.
Osim što deluje na izgled tela, kondiciju, na dobro raspoloženje vežbanje veoma utiče i na one sisteme u mozgu koji, inače, (zlo)upotrebom raznih supstanci mogu potpuno da budu preusmereni na pogrešnu stranu. Vežbanje ih podstiče da se od te zloupotrebe lakše odbrane.
Dr Nora Volkov iz Nacionalnog institua za zloupotrebu droga u Vašingtonu ističe da je studija kojom su bili obuhvaćeni tinejdžeri koji su svakog dana vežbali, pokazala da se dvostruko više njih u odnosu na vršnjake koji vode takozvani sedalni način života uopšte ne lati cigarete. Kada je marihuana u pitanju mladi koji vežbaju za 40 % manje, ustvari, ređe posežu za ovim porokom.
- Mozak i bukvalno voli fizičku aktivnost. Jer, vežbanje očigledno potkrepljuje neurohemijske procese u mozgu koji osećaju, a koji zatim i dalje povećavaju zadovoljstvo. Kod dece je to urođeno. Deca vole da su u pokretu. Nažalost, naša deca sve više postaju vezana za kompjutere, TV, za sedenje u fotelji, što se potvrđuje i pravom epidemijom gojaznosti. A od dece i adolescenata koji se ne kreću dovoljno postaju odrasli ljudi kojima je i bukvalno strana fizička aktivnost. Veliko je pitanje zašto ljudi gube sposobnost da uživaju u fizičkoj aktivnosti, ali to je sve češće naša stvarnost. Zbog svekolike korisnosti od vežbanja, zbog šanse da se njime preduprede mnoge po zdravlje štetne i opasne navike, poput zloupotrebe droge, ljude, a posebno mlade na sve moguće načine treba podsećati na neophodnost prave fizičke aktivnosti - ističe dr Nora Volkov.
Programi odvikavanja od droge, inače, često kao deo terapije uključuju i vežabanje. To se čini uglavnom zbog toga da bi se tim ljudima pomoglo da lakše prebrode zavisničke krize, da odvrate pažnju od svoje zavisnosti. Za sada, međutim, ima malo istraživanja o pravim terapijskim efektima vežbanja kada je u pitanju narkomanska zavisnost. Međutim, najbolji dokaz u korist vežbanja za sada su studije sa pušačima koji su na programima za ostavljanje cigareta. Oni su tri puta nedeljno imali obavezne vežbe i pokazalo se da su čak duplo povećali šansu da potpuno prekinu s ovom naivkom.
Prema rečima istraživača dr Besa Markusa oni koji su prekinuli s pušenjem a vežbali su, dobili su i dodatnu nagradu - lakše su skidali višak kilograma nego, na primer, žene bivši pušači koje nisu vežbale. On naglašava da ljudi koji pokušavaju da se oslobode neke zavisnosti, naročito kada je droga u pitanju, treba posebno podstrekivati da se prihvate vežbanja, jer ono stimuliše mozak da ima manju potrebu za drogom. Kod ljudi vežbanje igra i ulogu blagog antidepresiva, pomaže im da se oslobode stresa, a zna se da anksioznost, depresija, stres povećavaju rizik od alkoholizma, pušenja, droge.
Fizička aktivnost, dokazano je u mnogim ekspermentima, povećava proizvodnju faktora rasta i matičnih ćelija u ključnim regijama mozga važnim za učenje i raspoloženje.
Ova istraživanja su, činjenica je, nedovoljna za pouzdanu tvrdnju da samo vežbanjem može da se predupredi neka od bolesti zavisnosti, kao ni za precizno određivanje stvarnog značaja fitnesa, plivanja, vožnje bicikla i drugih oblika fizičke aktivnosti kod odvikavnja od zavisnosti. Činjenica je, međutim, uveravaju istraživači, da je njegova uloga veoma bitna, da fizička aktivnost može da podstakne promene u mozgu zbog kojih će on imati snage da kaže "ne" cigareti, alkoholu, drogi.
Uostalom, mnoge studije sa školskom decom pokazale su da fizička aktivnost doprinosi boljim rezultatima u matematici, usmenim i drugim testovima, školskom uspehu uopšte, što sve utiče i na manji rizik od zloupotrebe droge.


OVO JE JAKO ZANIMLJIVO..HM?