Psovke su melem za dušu

Psiholozi smatraju da psovanje uklanja stres. Psovkom se umirujemo, jer oslobađamo nakupljenu negativnu energiju. Tabu reči se u ljudskom mozgu sakupljaju na potpuno drugom mestu nego obične reči. Psovke se memorišu u takozvanom animalnom centru mozga. U njemu se nalazi i centar koji uravnotežava naša osećanja. Američki neurolozi tvrde da ljudi psuju kada viši delovi mozga nisu sposobni da uravnoteže emotivni zastoj. Istraživači tvrde i da se danas najviše psuje u automobilu, a na radnom mestu najčešće psuju hirurzi. Lingvisti su utvrdili da je psovanje deo ljudske prirode i da se često psovke prenose sa kolena na koleno, kao i da je svaki jezik, čak i svaki dijalekat, „obogaćen” psovkama, koje se razlikuju od kulture do kulture.

Nemci u psovkama najčešće koriste reči u vezi s fekalijama, Englezi, Amerikanci i Holanđani psovke vezuju za seks, dok Skandinavci u psovkama koriste pre svega božanstva, objavljuje slovenačka Internet-strana www.24ur.com.

Lingvista Gaj Dojčer kaže da su neke od psovki, koje se i danas koriste, stare više od 500 godina. Psovke su registrovane još u starom Egiptu, gde su najsočniji izrazi uklesani u zidove. Ljubitelji psovanja bili su i Šekspir, Martin Luter, Gete i Mark Tven, koji su nepristojne izraze koristili i u svojoj literaturi.

Psovke ne poznaju granice i koriste se u svim društvenim slojevima, kod oba pola. Nepristojne reči privlače i decu, koja ih bez teškoća pamte, iako njihov značaj ne shvataju, ali ih koriste jer se zbog zgražavanja roditelja osećaju jakim i shvataju da su psovke sredstvo kojim svu pažnju deca usmeravaju na sebe.