~HOMERSKO DOBA~

ХОМЕРСКО ДОБА


Хомерским добом назива се период у прошлости старих Грка од краја XII до краја IX века пре нове ере. Главни извор наших сазнања о том периоду, поред археолошког материјала,чине два велика епска спева који се приписују песнику Хомеру - Илијада и Одисеја.Почетком овог периода дошло је до сеобе племена у источном Средоземљу. Тада су дорска племена населила јужну Грчку – готово цео Пелопонез ; острва – Китеру, Родос и већи део Крита. Јонска и ахајска племена склонила су се испред Дораца у Атику, одакле су касније населила Егејски архипелаг и малоазијско Егејско приморје које је названо Јонија. У малоазијској Јонији касније су се развили крупни грчки привредни и културни центри – Ефес, Милет и Колофон. Јоњани су населили и острва Самос и Хиос.

Еолска грчка племена су у X веку пре нове ере населила северозападни део егејског приморја Мале Азије и поједина острва , од којих је највеће Лезбос. Од тада се ова област назива Еолида. Дорска сеоба је изазвала сеобе свих грчких племена, и то је њихово последње веће померање на подручју старог егејског света пред стварање класног друштва и државе.


ИЛИЈАДА И ОДИСЕЈА КАО КЊИЖЕВНА ДЕЛА И ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ ЗА ПЕРИОД ОД КРАЈА XII ДО КРАЈА IX ВЕКА


Основна тема два велика грчка епа – Илијаде и Одисеје јесу догађаји везани за тројански рат . По легенди, рат је трајао десет година а историчари сматрају да се водио од 1194 – 1184. пре нове ере.У Илијади је опевана десета година рата. Ратници из бројних грчких племена , на чијем челу је био микенски краљ Агамемнон, борили су се против малоазијског града Троје, којим је владао краљ Пријам.
У Одисеји се опева десетогодишње лутање Одисеја, учесника тројанског рата, краља острва Итаке и довитљивог и храброг човека.
Мада Илијада не опева цео тројански рат, а Одисеја није наставак Илијаде, ова два велика епа чине јединствену целину. Око Илијаде и Одисеје настали су врло рано циклуси песама о појединим епизодама тројанског рата, које су са Илијадом и Одисејом синтетизовале целокупну грчку митологију – дело грчког народног стваралаштва и ризницу из које се касније развила грчка култура. Велики грчки епови су ремек – дела светске књижевности. У њима су дати ликови хероја хомерског доба на већ високо развијеном грчком језику, уз богатство песничких фигура, нарочито ненадмашних поређења.
Илијада и Одисеја су дргоцени историјски извори јер дају разноврсне податке о целокупном привредном, друштвеном и културном развоју грчких племена од микенског доба до стварања класног друштва.


ПРИВРЕДА ХОМЕРСКОГ ДОБА

У Илијади и Одисеји има доста података о привреди хомерског доба, а они се могу употпунити археолошким материјалима из локалитета: острва Саламине, атинског кварта Керамикос и града Коринта. Ти подаци јасно говоре о разликама између овог и микенског периода. Гвожђе постаје главни материјал за израду оруђа и оружја, док је у микенском периоду оно служило само за израду накита.
Земљорадња је и даље била значајна привредна грана, мада не и најважнија. Она је била нешто развијенија у равничарским пределима, као што је Лаконија, Арголида и Беотија. Користило се рало са гвозденим раоником који је вукла запрега волова или мазги. Орало се дубље и по неколико пута, а већ је и примењивано и ђубрење ораница.
Сточарство је било важнија привредна грана од земљорадње и стока је представљала основ богатства. Базилеји, као вођи племена, и родовска аристократија имали су велика стада говеда, оваца, коза, и чопоре свиња. Њихови робови били су најчешће запослени као пастири.
Занатство је било мање специјализовано и развијено него у микенском периоду и најчешће није било одвојено од пољопривреде. Нису се производили онако раскошни предмети као у микенском периоду, али су се знатно више производили предмети широке упоребе. Занатлије се најчешће помињу као слободни и угледни људи. Техника употреба гвожђа била је развијенија него у микенско доба. Производило се мноштво пољопривредног оруђа и оружја.
Трговина је била неразвијена, нарочито унутрашња, јер је размена била случајна и натурална, није било новца и сталних тржишта и трговина се није сматрала часним занимањем. Спољну трговину су држали у својим рукама Феничани, а најчешће је била повезана са пљачком, гусарењем и одвођењем становништва у ропство.

ДРУШТВЕНИ ОДНОСИ


Грчко друштво хомерског периода било је родовско – племенско. Имовинске разлике су биле изражене у почетку овог периода, а касније су се све више продубљивале услед непрекидних ратова. Базилеуси ( краљеви ), као вође племена, и родовска аристократија стицали су у ратовима знатна богатства која су се састојала од стоке, робова и различитих занатских производа. Робове је имала само аристократија,а добијала их је у рату, када је целокупно становништво претварано у робље. Робовска радна снага је коришћена у сточарству и кућним пословима.Господар је био потпуни власник роба, али је експлоатација ипак била ограничена патријахалним начином живота базилеја и родовске аристократије.
Основна маса чланова грчких племена била је слободна, располагала је парцелама општинске земље, тзв. „клеросима“ које су сматране својином рода, али их све ређе поново расподељују тако да се постепено претварају у приватну својину. Сељаци су самостално обрађивали своје клеросе и нису имали никакве обавезе према родовској аристократији и поседовали су мања стада стоке. У рату су сељаци били војници и као слободни чланови рода учествовали су у расправљању појединих значајних питања на племенским скупштинама. Ипак, у друштвеном животу, у доба рата као и мира, главну реч су водили базилеуси и већа родовских скупштина. Како још није било изграђено класно друштво, није постојала потреба за натплеменским органима власти и принуде.


КУЛТУРА И РЕЛИГИЈА ХОМЕРСКОГ ДОБА

Реална знања хомерских Грка била су мала, у ствари много мања него код источних народа тога времена. Међутим, Грци су се много интересовали за своју прошлост, што је изражено у бројним митовима, чију синтезу чине Илијада и Одисеја.О уметности хомерског доба можемо судити по бројним налазима од керамике, тзв. Геометријских орнамената.Чак и ликови животиња и људи су геометријски стилизовани, тако да се у уметности огледа очигледан назадак у односу на критско – микенску културу.
Иако у религији хомерског доба има доста остатака ранијих – тотемских и анимистичких веровања, ипак је тада изграђена грчка олимпијска религија ( са целим пантеноном ), која је била званична религија и у каснијем периоду. Према тој религији богови који живе на гори Олимпу и управљају светом и судбином људи имали су све људске особине.У ствари, замишљана су као чланови рода који су поделили разне делове васељене. Најстарије поколење чине три брата: Зевс – господар света , Посејдон – бог мора, Хад – бог подземног света .Зевсова жена је Хера , а њихова деца су Аполон – бог сунца и заштитник музичке уметности, Арес – бог рата; Хефес – бог ватре и заштитник ковачког заната; Хермес – бог трговине и гласник богова ; Артемида – богиња лова , Атина – богиња мудрости и заштитница занатства и Афродита – богиња љубави. Религија је у овом периоду штитила интересе родовске аристократије, која је најчешће своје порекло везивала за богове или полубогове – хероје.