~DOBRICA COSIC koreni~

Биографија


Добрица Ћосић је рођен 29. децембра 1921. године у селу Велика Дренова код Трстеника. Школовао се у средњој Пољопривредној школи у Букову код Неготина али је прекинуо школовање за време Другог светског рата и касније завршио Вишу политичку школу "Ђуро Ђаковић". Био је партијски комесар у ресавском одреду, ратни уредник листа Млади борац, члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију и члан АГИТРОП-а ЦК КП Србије. Републички и савезни посланик био је 12 година. Један је од ретких који су се јавно успротивили политичкој ликвидацији Александра Ранковића. У домаћу и светску књижевност улази 1951. године са својим првим делом "Далеко је сунце". Године 1968. отвара питање Косова чиме изазива позорност чланова из ЦК. Постао је један од најпознатијих опозиционара Јосипу Брозу Титу после размимоилажења са њим. Од 1951. године слободан је уметник. Године 1971. постаје члан САНУ. У јуну 1992. године одлуком Савезне скупштине постаје први председник СРЈ. Смењен је годину дана касније тајним гласањем оба већа Савезног парламента после сукоба са Слободаном Милошевићем.
Ћосић је своју борбу против комунизма наставио и после смењивања са места Председника СРЈ. Био је један од ретких академика који су се осмелили да говоре на протестним скуповима 1996-1997 на позив Зорана Ђинђића, тадашњег градоначелника Београда.
Године 2000. Добрица је ушао у Народном покрету Отпор, али је касније изјавио да то не би учинио да је знао да је Отпор финансиран из иностранства.
Добрица Ћосић је био први српски интелектуалац који је отворено предложио поделу Косова и Метохије још 1990-их. Током свог мандата Зоран Ђинђић је овај предлог прихватио и покренуо иницијативу која је пресечена у корену његовим убиством. Добрица Ћосић се у својој књизи "Косово" (2004) бави овом темом. У мају 2006. године, један од најпознатијих светских интелектуалаца Ноам Чомски је отворено подржао овај предлог, назвавши га „најбољим могућим“.
Поводом Ћосићевог 80-ог рођендана честитке су му упутили тадашњи премијер Србије Зоран Ђинђић (назвавши га притом "Српским Томасом Маном") и тадашњи председник Савезне Републике Југославије Војислав Коштуница. Председник Србије Борис Тадић је децембра 2005. изјавио да се често консултује са Добрицом.






Ћосићев књижевни рад

Добрица Ћосић је започео свој књижевни рад романом „Далеко је сунце“ 1951. године, у коме евоцира своје ратничко искуство из Народноослободилачке борбе и слика моралну и психолошку кризу личности у условима рата. Док је овај роман за садржину имао најсвежије догађаје националне историје, други роман „Корени“ који је објављен 1954 године узима грађу из стварности Србије с краја 19. века. То је слика раскола у једној патријархалној породици, али и раскола у народу. Овде је Ћосић пажљивом психолошком анализом разоткрио менталитет србијанског села, уочио зачетке и узроке политичких превирања, предочио неколико упечатљивих карактера.
Романом „Деобе“ 1961. године Ћосић се поново враћа Другом светском рату. Средишња тема је деоба у народу, деоба на партизане и четнике и последице ове поделе. Са књижевноуметничког становишта, овај роман доноси низ новина, особену композицију, доминацију унутрашњег монолога, откривање уметничког функционисања полилога као средства за испољавање масе као књижевног јунака, уношење документарног материјала, стилску разноврсност и изузетно слојевиту лексику.
После кратког излета у експеримент са антироманом „Бајка“ из 1966. године, Ћосић се враћа епској теми и пише историјски роман „Време смрти“ који је објављиван од 1972. до 1979. године у четири књиге. То је роман о Првом светском рату, широка фреска времена, догађаја и људских судбина. Настављајући причу о појединцима из породице Катића из села Прерова, започету у роману „Корени“, Ћосић исписује сагу не само о породици Катић него и о Србији која је доживела голготу. Трилогијом „Време зла“ ( „Верник“ 1984.,“Грешник“ 1985. и „Отпадник“ 1986.), која се може одредити као политички роман, Ћосић наставља причу о појединцима из исте породице, али и о личностима које су започеле свој романcки живот у „Времену смрти“. Тако је „Временом смрти“ и „Временом зла“ попуњена празнина између романа „Корени“ и романа „Деобе“ и остварена континуирана историја о Србији, Прерову и двема преровским породицама. Романом „Време власти“ наставља се историја започета романом „Корени“.

Дела:
• Далеко је сунце (1951)
• Корени (1954)
• Деобе 1-3 (1961)
• Бајка (1965)
• Време смрти 1-4 (1972-1979)
• Време зла – Грешник ( 1985), Отпадник ( 1986), Верник ( 1990)
• Пишчеви записи 1-3 ( 2001-2002)
• Српско питање 1-2 ( 2002-2003)
• Писци мога века ( 2002)
• Косово ( 2004)
• Пријатељи (2005)
Корени

О делу:

Корени су други роман Добрице Ћосића. Објављен је 1954. године.
Роман Корени је тематски слојевит, модеран и по тематици коју обрађује и по уметничкој методологији којом је грађен. Тематски слојеви романа целовито представљају српско село у његовом спором преображењу током 19. века. У мноштву мотива и тема посебно се истичу следеће: традиционално слободарство српског сељаштва, изражено у отвореној борби против домаће деспотије и апсолутизма; одржавање култова српске националне митологије конституисане још у давна времена; проблем прераног гашења породичног стабла; патријархална деспотија како култ; европеизација српског интелектуалца; раслојавање српског села; матерински нагон; психологија сувишног човека; проблем идентификације личности; итд. Деветнаести век у животу кнежевине србије омеђен је на почетку устаничком осветом побуњеника над Османлијама, а на крају тиранијом сопствене државне власти над незадовољним народом. Ћосић је показао како свака генерација , градећи сопствени живот, плаћа велике дугове ономе што наслеђује од предака. У роману Корени приказане су три генерације српског друштва: једну чине Карађорђеви устаници који се као људи остварују у борби против турака и стварању сопствених поседа. Друга генерација се социјално раслојава и у том се раслојавању истичу богати појединци са једне, и њихове слуге са друге стране. Трећу генерацију чиме они који настоје да на крају 19. века, покрену српско друштво из мртвила и апатије као последице обесправљености и депресије. Прву генерацију представљају Лука Дошљак, његова супруга Ката, њен први муж Василије, родитељи необичног старца Николе и родитељи Стеве Чађеновића. У другој генерацији истичу се Аћим Катић, Стева Чађеновић, професор Андра и старац Никола. Представници треће генерације су Аћимови синови Вукашин и Ђорђе, Ђорђева супруга Симка и њихов слуга Тола Дачић. Да би уметнички реализовао овако сложену друштвену, социјалну, етичку и психолошку проблематику, Ћосић је замислио десетак људских карактера који у целини осликавају српско друштво 19. века.
Новина Корена је, пре свега, у поступку и стилу. То је поетски психолошки роман, умногостручене субјективне перспективе, у којем се драматични судари међу личностима осветљавајући из више углова, са становишта свих актера радње.








Радња:

Фабула је смештена у крај деветнаестог века у једно српско село и прати животе Аћима Катића, једног од радикалских вођа тог времена, и његових синова Вукашина и Ђорђа.
Вукашин је био на школовању неколико година у Францукој и почетком романа се враћа кући код оца и брата му Ђорђа да би им саопштио да се жени ћерком либерала Тошића, Аћимовог политичког непријатеља. Аћим га се одриче и прети да ће га избрисати из тестамента. Истовремено, Ђорђе и његова супруга Смиљка имају проблеме, јер ни после 15 година брака немају деце. Ђорђе се све чешће напија и у једном од тих пијанстава избацује Смиљку из куће. Аћим је очајан због свађе са сином миљеником Вукашином, и што од беса, што од очаја решава да позове сељаке из свога села Прерова на буну. Пијани војници успевају да без велике муке угуше буну, убивши притом петорицу сељака.
Истовремено, Смиљки на ум пада спасоносна идеја: да затрудни са једним од Ђорђевих слуга. Убрзо после тога сазнајемо да је Смиљка трудна, а Ђорђе јој допушта да се врати кући, иако су и он и Аћим пуни сумњи око тога ко је отац детета. Смиљка рађа сина и беба добија име Адам. Како Адам расте, све је виши и виши, а све мање личи на оца Ђорђа који је изразито низак. Када је Адаму било 5 година, мајка му Смиљка се разбољева и умире, а он једва преживљава. Овај догађај коначно наводи Аћима и Ђорђа да Адама прихвате као свог